A ne mogu da se ne zapitam jesam li ja tih gresaka nesvjesna. Kako je moguce da mi zamjeras ono sto mi je neko prije 8 godina zamjerao? A sta sad mogu? Da se mijenjam, a ko je to uspio... Niko. Jebo to vise, suprotnosti se privlace, ma ko ce opstat od privlacnosti. Ne da mi se natezat, odoh pronac smisao svog zivota a usput kad (naspisah prvo ako pa prepravih u kad) naidjem na nekoga kome je ovako stalo do gluposti ko i meni bit ce nam super.

A sve i kad krenes da mi nedostajes onda shvatim da nema sta da mi nedostaje. Naravno da zagrljaj i poljubac donose uzitak. Ali sta ce mi i setnja i zagrljaj i poljubac ako je sutnja dominantna. Sve bih ti drugo i nekako oprostila ali sve te sate provedene bez razgovora ne mogu. I onda mi posaljes poruku i pitas je li jos uvijek dobrodosla, i sta da odgovorim na to. Nije da nije dobrodosla ali nema poente. Nema smisla kada je tebi sutnja sasvim normalna. Mozda ja cjepidlacim ali ne mogu, razgovor mi treba. I treba mi da me neko pita kako sam i da to zaista misli. Ne mogu da pogadjam sta neko misli i treba mi da me neko pita kako sam provela dan. Tako cujem da je neko ostavio djevojku jer je ocekivala poklone, izlaske i placanja cega sve vec ne.. Meni je preko glave poklona. Ostala je i iza tebe puna polica knjiga, puna polica u ormaru majica i cega sve vec ne...i sta s tim? Poslije njega sam vecinu stvari bacila u bijesu, ostalo je knjiga par sa posvetama i ne smetaju mi vise jer te uspomene nisu vise bolne. Poslije tebe ne zelim da bacam ali cemu pokloni kada ipak necemo te knjige na zajednicku policu kao sto je bilo u planu?!

A sad ti nije mrsko ispisati poruku i poslati. Ja i sve bi to trajalo jedno vrijeme, 2-3 sedmice i poslije opet isto. Ma jebes ti to, nek sam ja ozdravila.